Nega sobnog cveća: vodič kroz zalivanje, prihranu i svetlost

Nega sobnog cveća: praktičan vodič kroz zalivanje, prihranu, svetlost i rešavanje problema

Nega sobnog cveća za mnoge ljude predstavlja posebnu vrstu zadovoljstva. Biljke u domu donose svežinu, boju i osećaj prirode, ali istovremeno traže pažnju, strpljenje i razumevanje. Često se javljaju pitanja zašto neka biljka propada iako se redovno zaliva, zašto listovi žute, zašto cupressus ne uspeva u toplom stanu ili zašto kroton svake zime izgubi listove. Odgovori se najčešće kriju u nekoliko osnovnih uslova: svetlosti, temperaturi, vlažnosti vazduha, zalivanju, prihrani i kvalitetu zemljišta. Kada se ti uslovi usklade, većina biljaka može dugo da napreduje čak i u prosečnom stanu.

Ovaj tekst je zamišljen kao opširan vodič za negu sobnog cveća. U njemu će biti reči o najčešćim vrstama koje se gaje u domovima, ali i o problemima koji se ponavljaju: suv vazduh zimi, preterano zalivanje, nedostatak svetlosti, promaja, štetočine i pogrešna prihrana. Posebna pažnja posvećena je cupressus biljci, malom čempresu koji mnoge podseća na tuju, a koji je često pogrešno shvaćen kao obična sobna biljka. Iako može kratko da izgleda lepo u stanu, on najčešće traži svež vazduh, hladniju zimsku temperaturu i mnogo svetlosti. Zato će čitalac koji traži savet o cupressus vrsti dobiti jasniju sliku o tome šta ona zaista zahteva.

Osnovni principi nege sobnog cveća

Prvo pravilo nege sobnog cveća jeste da svaka biljka nije ista. Neke vole direktno sunce, neke polusenku, neke stalnu vlagu, a neke sušu. Zato je važno znati odakle biljka potiče i kakvim uslovima je prilagođena. Tropske biljke poput krotona, spatifiluma i božićne zvezde vole toplotu i vlagu, ali ne podnose suv vazduh iz grejanja. Biljke iz sušnih područja, poput krasule i mnogih kaktusa, vole svetlo i retko zalivanje. Čempresi i tuje su spoljašnje biljke koje se teško prilagođavaju zatvorenom, toplom prostoru.

Svetlost je jedan od najvažnijih faktora. Većina sobnog cveća voli puno prirodne svetlosti, ali ne uvek direktno sunce. Direktno sunce može da opeče listove, posebno ako je biljka naglo iznesena napolje. Indirektna svetlost, blizu prozora ali bez jakih podnevnih zraka, najčešće je najsigurnija. Ako se biljka naginje ka prozoru, to znači da joj treba više svetlosti. Ako listovi blede, gube boju ili se razvlače, takođe je znak da ima premalo svetla. S druge strane, ako listovi dobijaju žute ili braon pege po sunčanim delovima, verovatno je previše direktnog sunca.

Temperatura i promaja su često zanemareni. Većina sobnog cveća prija temperatura između 18 i 24 stepena, ali zimi mnoge biljke vole malo hladnije i mirnije mesto. Promaja može da izazove opadanje listova, sušenje pupoljaka i nagli prestanak rasta. Zato biljke ne treba držati pored vrata koja se često otvaraju, na prolazu ili blizu otvorenog prozora kada je napolju hladno. Božićna zvezda, fikus i orhideja posebno su osetljivi na promaju.

Vlažnost vazduha je ključna zimi. Grejanje isušuje vazduh, a tropske biljke pate. Orošavanje listova, grupisano postavljanje biljaka i posude sa vodom mogu da pomognu. Neke biljke, poput sobne paprati, krotona i spatifiluma, vole da im se listovi redovno orošavaju. Druge, poput afričkih ljubičica i kalanhoe, ne vole da im voda stoji na listovima, pa se orošavanje mora izbegavati. Uvek treba znati šta koja vrsta voli.

Zalivanje sobnog cveća: manje je često više

Najveća greška u nezi sobnog cveća jeste preterano zalivanje. Mnoge biljke propadaju ne zato što su suve, već zato što im koren trune u stalno mokroj zemlji. Zalivanje treba prilagoditi vrsti, godišnjem dobu, veličini saksije i temperaturi prostorije. Leti se zaliva češće, zimi ređe. Biljka u maloj saksiji presuši brže od one u velikoj. Biljka na jakom suncu traži više vode od one u polusenci.

Najbolji način da se odredi trenutak zalivanja jeste da se prstom proveri površinski sloj zemlje. Ako je zemlja suva nekoliko centimetara ispod površine, može se zaliti. Ako je vlažna, treba sačekati. Takođe, težina saksije može da pomogne: teška saksija znači da ima vode, laka znači da je suva. Voda koja se koristi treba da bude odstajala, sobne temperature, kako bi se izbegao hlor i hladnoća. Hladna voda može da šokira koren, posebno kod tropskih biljaka.

Većina biljaka ne voli da voda stalno stoji u podmetaču. Posle zalivanja, višak vode treba ukloniti. Izuzetak su neke biljke koje se zalivaju potapanjem, ali i tada treba paziti da ne ostanu u vodi predugo. Drenaža je obavezna. Na dno saksije stavlja se sloj kamenčića, keramičkih fragmenata ili drugog materijala koji omogućava da voda oteče. Saksija mora imati rupice na dnu. Bez drenaže, rizik od truleži korena je velik.

Prihrana sobnog cveća

Prihrana je važna, ali samo ako se koristi pravilno. Biljke koje ne cvetaju, a gaje se zbog lišća, vole đubrivo sa više azota. To su takozvana đubriva za zelene biljke. Biljke koje cvetaju, poput božićne zvezde, ciklame, afričkih ljubičica i muskatli, vole đubrivo za cvetnice, koje ima više fosfora i kalijuma. Prihrana se obično primenjuje od proleća do jeseni, ređe zimi, kada mnoge biljke miruju. Nikada se ne prihranjuje bolesna, oslabljena ili presušena biljka. Prvo se zalije, pa se posle nekoliko sati doda prihrana.

Postoje tečna đubriva, štapići, granule i organski dodaci. Tečna đubriva deluju brže, ali se moraju pravilno razblažiti. Štapići su praktični, ali mogu da ispuste previše hranljivih materija ako se stave previše. Organski dodaci, poput taloga kafe, kesica čaja, ljuski jaja ili vode od kuvanog povrća, mogu biti korisni, ali ih treba koristiti umereno. Talog kafe može blago da zakiseli zemljište i prija nekim biljkama, ali može i da privuče mušice ako se stavi previše. Ljuske jaja u vodi mogu da daju kalcijum, ali je dejstvo sporo. Kesica čaja može da poboljša strukturu zemlje, ali ne zamenjuje pravo đubrivo.

Prihrana ne sme da bude preterana. Previše đubriva može da izazove žute ivice listova, sušenje vrhova i soli na površini zemlje. Ako se to primeti, biljku treba isprati čistom vodom i smanjiti prihranu. Najbolje je uvek slediti uputstvo na pakovanju i prilagoditi ga stanju biljke.

Cupressus i mali čempresi u stanu

Kada se govori o cupressus vrsti, najčešće se misli na mali čempres koji liči na tuju. Ovakva biljka ima sitne iglice, svetlozelenu do tamnozelenu boju i često se prodaje u malim saksijama tokom zime. Ljudi je često kupe kao ukras, ali se ubrzo suoče sa problemom: biljka počne da žuti, suši se ili postaje crvenkasta. Razlog je najčešće topao i suv vazduh u stanu. Cupressus nije klasična sobna biljka. On voli svež vazduh, dosta svetlosti i hladniju zimsku temperaturu.

U stanu sa centralnim grejanjem, gde je temperatura oko 25 do 30 stepeni, cupressus pati. Igle mogu da pocrvene kao da su izgorele, a zemlja se brzo suši. Ako je biljka bila izložena toploti, može potpuno da se osuši. Oporavak je moguć samo ako je koren zdrav i ako se biljka na vreme prebaci na hladnije, svetlo mesto. Idealno je držati je na zatvorenoj terasi, u hladnom hodniku ili u negrejanom delu stana, ali uz dovoljno svetlosti. Zimi joj prija temperatura od 5 do 15 stepeni. Zaliva se umereno, kada površinski sloj zemlje počne da se suši. Ne sme da stoji u vodi, ali ni da se potpuno presuši.

Ako se cupressus drži napolju, treba ga zaštititi od jakog mraza i direktnog podnevnog sunca. U proleće i leto može da bude na balkonu ili terasi, ali postepeno se navikava na spoljne uslove. Orošavanje je korisno, ali ne po jakom suncu. Kada se kupi mali čempres, najbolje je odmah proceniti da li stan može da mu pruži odgovarajuće uslove. Ako ne može, bolje ga je držati napolju ili pokloniti nekome ko ima baštu. U suprotnom, biljka će patiti bez obzira na zalivanje i prihranu.

Kroton: tropska lepota koja ne prašta suv vazduh

Kroton je biljka koja privlači pažnju šarenim listovima. Voli svetlost, toplotu i visoku vlažnost. Može da uspeva na svetlom mestu bez direktnog sunca, ali mu prija i nekoliko sati blaže jutarnje svetlosti. Glavni razlog zašto kroton propada zimi jeste suv vazduh. Kada je grejanje jako, listovi počnu da opadaju, ivice se suše, a biljka izgleda tužno. Tada treba povećati vlažnost: orošavati listove, staviti posudu sa vodom u blizini ili koristiti ovlaživač.

Kroton se zaliva kada je površina zemlje suva. Ne voli ni potpuno suvu zemlju ni stalno mokru. Voda treba da bude sobne temperature i odstajala. Ako listovi opadaju, to može biti znak promaje, hladne vode, premalo svetlosti ili previše zalivanja. Kroton ne voli često premeštanje. Kada mu se nađe odgovarajuće mesto, treba ga ostaviti. Prihrana je umerena, đubrivom za zelene biljke. Ako se listovi skvrče, možda je biljka izložena hladnoći. Ako gubi boju, treba joj više svetlosti.

Božićna zvezda: lepa, ali osetljiva

Božićna zvezda je jedna od najpoznatijih zimskih sobnih biljaka. Njeni crveni, ružičasti ili beli listovi zapravo su palistovi, dok su pravi cvetovi sitni i žuti. Voli svetlo mesto, bez promaje i bez direktnog izvora toplote. Idealna temperatura je oko 18 do 22 stepena. Zaliva se mlakom, odstajalom vodom, kada se zemlja osuši. Ne sme da stoji u vodi. Ako se pretera sa zalivanjem, listovi mogu da opadnu. Ako je vazduh suv, takođe opadaju.

Posle perioda cvetanja, božićna zvezda ulazi u fazu mirovanja. Tada se zaliva ređe, orezuje i drži na svetlom, ali hladnijem mestu. Da bi ponovo procvetala, potrebno joj je oko 12 sati potpunog mraka svakog dana tokom nekoliko nedelja pre željenog cvetanja. To znači da se uveče prekriva ili premešta u mračnu prostoriju, a ujutru vraća na svetlo. Njen sok može da iritira kožu, pa se preporučuje oprez prilikom orezivanja. Ako se božićna zvezda pravilno neguje, može da traje i više sezona, ali je zaista zahtevna.

Sobna paprat: vlaga je najvažnija

Sobna paprat je biljka koja voli vlagu, indirektnu svetlost i svež, vlažan vazduh. Ne podnosi suve prostorije sa centralnim grejanjem. Ako se listovi suše na vrhovima, to je najčešće znak suvog vazduha. Paprat treba redovno orošavati, a zemlju održavati blago vlažnom, ali ne potopljenom. Zaliva se po potrebi, češće leti, ređe zimi. Ako se na površini zemlje pojave svetlozelene žilice, to su mladi izdanci. Ne treba ih dirati do proleća, kada se mogu pažljivo odvojiti ili ostaviti da formiraju novi busen.

Paprat ne voli direktno sunce. Najbolje joj prija mesto blizu prozora, ali bez jakih zraka, ili u prostoriji sa puno raspršene svetlosti. Ako je biljka bila u mračnom uglu i počela da propada, premeštanje na svetlije mesto može da je oporavi. Ako je saksija pretesna, presađivanje u proleće može da pomogne. Crni čaj ili blaga organska prihrana mogu da budu korisni, ali ne treba preterivati. Paprat je osetljiva na hemikalije i naglađivanje, pa je bolje držati je u mirnom, vlažnom okruženju.

Krasula: japansko drvo koje traži umerenost

Krasula je sukulenta koja se često naziva japansko drvo ili drvo novca. Ima debele, mesnate listove i voli svetlo, toplo mesto, ali ne preterano zalivanje. Zemlja treba da bude dobro drenirana, najbolje mešavina za kaktuse i sukulente, sa dodatkom perlita ili sitnih kamenčića. Krasula se zaliva tek kada se zemlja potpuno osuši. Zimi, kada je u toploj prostoriji, može da opada lišće. Tada je treba prebaciti na hladnije mesto i smanjiti zalivanje na jednom mesečno ili ređe.

Ako krasula počne da truli, listovi mogu da opadaju, a stabljika da dobije tamne mrlje. Tada treba ukloniti obolele delove i ostaviti zdrave listove da se prosuše, pa ih posaditi u suvu zemlju. Krasula se lako razmnožava listovima i reznicama. Ne voli jako popodnevno sunce, ali voli puno svetlosti. U proleće se iznosi na svetlije mesto i počinje sa umerenom prihranom. Preterano zalivanje je najčešći razlog propadanja.

Dracena: otporna, ali ne voli promaju

Dracena je jedna od najzahvalnijih sobnih biljaka. Voli svetlo, ali može da podnese i polusenku. Ne voli direktno jako sunce, promaju, premeštanje i previše vode. Zaliva se kada se zemlja suši, zimi ređe. Suvi vrhovi listova često su znak suvog vazduha ili vode iz slavine. Zato je bolje koristiti odstajalu vodu. Dracena može da se oreže kada izgubi listove sa donjeg dela. Orezivanje podstiče grananje. Odsečeni vrh može da se stavi u vodu dok ne pusti koren, pa da se posadi.

Ako dracena počne da žuti i da gubi listove, treba proveriti zemlju. Ako je previše mokra, možda je došlo do truleži korena. Ako je zemlja suva, biljka je verovatno bila predugo bez vode. Dracena voli stabilnost, pa joj najbolje prija stalno mesto sa umerenom svetlošću. Prihranjuje se od proleća do jeseni, tečnim đubrivom za zelene biljke. Ne treba je premeštati često, jer reaguje opadanjem listova.

Bambus: vodena biljka sa svojim pravilima

Sobni bambus se najčešće gaji u vodi ili u vazonu sa kamenčićima. Voli čistu vodu, koju treba menjati redovno, najbolje svake nedelje ili dve. Ako voda postane mutna ili počne da zaudara, to je znak da se menja. Bambus ne voli previše đubriva. Nekoliko kapi tečnog đubriva za zelene biljke u vodi može da bude dovoljno. Ako listovi žute, uzrok može biti previše toplote, hladna voda, hlor ili nedostatak svetlosti. Bambus voli svetlo, ali ne direktno jako sunce.

Ako stablo počne da truli, zdrav vrh se može odseći i staviti u čistu vodu. Često će pustiti koren. Bambus ne treba držati u keramičkoj posudi bez mogućnosti da se vidi voda, jer se trulež lako previdi. Staklena posuda je praktičnija jer se stanje vode i korena vide. Ako se bambus gaji u zemlji, potrebno je redovno zalivanje, ali i dobra drenaža. U suvom i toplom stanu, bambus može da pati, pa mu prija orošavanje i svež vazduh.

Fikus: stabilnost i umerena vlaga

Fikus, posebno benjamin, često opada lišće zimi. To može da bude normalna reakcija na manje svetlosti, toplotu ili promenu mesta. Fikus ne voli promaju, hladnu vodu, premeštanje i preterano zalivanje. Voli svetlo mesto, ali ne direktno jako sunce. Leti može da bude napolju, u polusenci, gde će verovatno obnoviti listove. Zimi se zaliva umereno, kada se zemlja prosuši. Orošavanje je korisno, ali ne treba ostavljati vodu na listovima ako je prostorija hladna.

Ako fikus izgubi sve listove, ne treba ga odmah baciti. Često se u proleće obnovi ako je koren zdrav. Tada se može orezati, skratiti i prebaciti na svetlije mesto. Razmnožava se reznicama, koje se mogu staviti u vodu ili posaditi u zemlju. Fikusima prija stabilnost, pa im najbolje odgovara jedno mesto tokom cele godine. Ako se zemlja u saksiji zabeli, to može biti znak soli od đubriva ili tvrde vode. Tada treba zameniti gornji sloj zemlje.

Orhideja: elegancija bez suvog vazduha

Orhideje su prelepe, ali često deluju zahtevno. Većina sobnih orhideja voli svetlo, ali ne direktno sunce. Ne podnose promaju, naglu promenu temperature ni premeštanje. Zalivaju se potapanjem, kada koren postane srebrnkast. Koren treba da bude zelen kada je biljka hidrirana. Voda ne sme da stoji u sredini listova, jer može da izazove trulež. Posle cvetanja, cvetna stabljika se odseče iznad drugog ili trećeg kolenca, u zavisnosti od vrste.

Orhideje vole vlažan vazduh. U stanu sa grejanjem, mogu da se drže na posudi sa vlažnim kamenčićima, ali koren ne sme da bude u vodi. Prihrana je slaba i ređa, specijalnim đubrivom za orhideje. Ako listovi počnu da se naboraju, biljka je verovatno previše suva. Ako postanu mekani i tamni, možda je previše zalivana. Orhideja ne voli često presađivanje i najbolje uspeva u prozračnom supstratu za orhideje.

Ciklama: zimska lepotica sa osetljivim korenom

Ciklama cveta zimi i voli svetlo, hladnije mesto i vlažnu, ali ne mokru zemlju. Ne podnosi direktno sunce, previše toplote ni suv vazduh. Zaliva se u podmetač, kako voda ne bi došla na listove i lukovicu. Posle zalivanja, višak vode se obavezno uklanja. Ako voda stoji, lukovica može da istruli. Ciklama voli temperaturu oko 15 do 18 stepeni. U toploj prostoriji brže propada. Posle cvetanja, listovi počinju da žute i biljka ulazi u mirovanje. Tada se zalivanje smanjuje, a lukovica može da se čuva na hladnom i suvom mestu do jeseni.

Afričke ljubičice: nežne, ali zahvalne

Afričke ljubičice vole svetlo, ali ne direktno sunce. Najbolje im prija svetlo mesto bez jakih zraka, na primer blizu severnog ili istočnog prozora. Zalivaju se u podmetač ili pažljivo oko ivica saksije, jer voda na listovima može da izazove pege. Zemlja treba da bude rastresita i propusna. Ne vole prevelike saksije. Prihranjuju se đubrivom za cvetnice, ali slabo i redovno. Ako ne cvetaju, razlog može biti premalo svetlosti, previše azota u đubrivu ili prevelika saksija. Uklanjanje starih cvetova i listova pomaže biljci da usmeri snagu u nove pupoljke.

Muskatle i sezonsko cveće

Muskatle su sezonsko cveće koje voli sunce, redovno zalivanje i prihranu. Često se gaje u žardinjerama i visećim saksijama. Ne vole preteranu vlagu, ali ni potpunu sušu. Zalivaju se kada se površina zemlje počne sušiti. Precvetale cvetove treba uklanjati, jer biljka troši energiju na semenje. Prihrana je važna za obilno cvetanje, najbolje jednom nedeljno u periodu rasta. Muskatle se lako razmnožavaju pelcerima. Pre zime ih treba uneti ili uzeti reznice, jer ne podnose mraz. Za terase i balkone dobro je kombinovati biljke koje vole slične uslove.

Seflera, spatifilum, kalanhoa i druge česte sobne biljke

Seflera je otporna biljka koja voli svetlo, ali podnosi i polusenku. Ne voli preterano zalivanje. Ako je napadnu štetočine, treba je izolovati, oprati listove i primeniti odgovarajući preparat. Spatifilum voli vlagu, indirektnu svetlost i redovno orošavanje. Cveta bolje kada je malo zbijen u saksiji. Ne voli promaju ni jako sunce. Kalanhoa je sukulenta koja voli svetlo i umereno zalivanje. Ako se na listovima pojave bele naslage, može biti reč o gljivicama ili štetočinama, pa treba proveriti koren i primeniti sredstvo za zaštitu.

Alokasija voli vlagu i svetlo, ali ne direktno sunce. Hibiskus voli puno svetlosti i redovno zalivanje, a zimi može da opada lišće. Begonije vole polusenku i ne podnose kvašenje listova. Palme vole svetlo, vlagu i stabilnost, ali ne podnose stagnirajuću vodu. Svaka od ovih biljaka ima svoje posebnosti, ali osnovna pravila ostaju ista: svetlost, voda, vlažnost, temperatura i strpljenje.

Štetočine i bolesti: šta raditi bez panike

Najčešće štetočine na sobnom cveću su biljne vaši, štitaste vaši, pauci i mušice. Biljne vaši se vide kao sitne zelene, crne ili bele bubice, često na mladim listovima i pupoljcima. Štitaste vaši izgledaju kao male smeđe ili braon ljuske. Paučina se pojavljuje kao fina mreža, najčešće po suvom i toplom vremenu. Mušice u zemlji često su znak previše vlage i organske materije.

Prvi korak je izolacija obolele biljke. Zatim se listovi obrišu ili operu, a bolesni delovi uklone. Ako je napad jači, koristi se preparat protiv insekata, prema uputstvu. Za mušice u zemlji pomaže zamena gornjeg sloja zemlje i smanjenje zalivanja. Za gljivične bolesti, treba ukloniti obolele listove i poboljšati cirkulaciju vazduha. Ne treba prskati po jakom suncu, jer može doći do opeklina. Uvek se prati uputstvo i ne mešaju se preparati nasumično.

Prihrana: organski dodaci i njihova prava uloga

Mnogi vole da koriste kućne dodatke za prihranu. Talog kafe se može dodati u malu količinu vode i koristiti za zalivanje biljaka koje vole blago kiselu zemlju. Ne treba ga stavljati previše, jer može da plesnivi. Kesica čaja može da se otvori i sadržaj pomeša sa zemljom, ali i ona može da privuče mušice. Ljuske jaja mogu da odstoje u vodi i daju kalcijum, ali je taj efekat slab. Voda od kuvanog povrća, ohlađena, može da bude blaga prihrana. Akvarijumska voda je odlična ako ne sadrži hemikalije.

Ipak, ovi dodaci ne mogu da zamene uravnoteženo đubrivo. Najbolje je kombinovati ih s vremena na vreme, uz pravu prihranu za određenu vrstu biljke. Ako se pojave mušice, plesan ili neprijatan miris, treba prestati sa organskim dodacima. Manje je često više. Biljka koja ima dobru zemlju, svetlost i vlagu često ne traži mnogo dodatne hrane.

Zalivanje prema godišnjem dobu

Proleće je vreme buđenja. Tada se mnoge biljke presađuju, orezuju i počinju da prihranjuju. Zalivanje se postepeno pojačava. Leti se zaliva češće, ali se izbegava zalivanje po najjačem suncu. Ujutru ili uveče je najbolje vreme. Jesen je period pripreme za zimu. Zalivanje se smanjuje, prihrana usporava. Zima je period mirovanja za mnoge biljke. Tada se zaliva ređe, ne prihranjuje se preterano i vodi računa o vlažnosti vazduha. Biljke treba držati dalje od radijatora i promaje.

Ako se biljka zimi nalazi u toploj sobi, može da pati od suvog vazduha. Tada je orošavanje korisno, ali ne za sve vrste. Afričke ljubičice, kalanhoa i neke sukulente ne vole vodu na listovima. Za njih je bolje povećati vlažnost u prostoriji bez prskanja. Grupisanje biljaka može da pomogne, jer one same stvaraju mikroklimu. Ovlaživač je najsigurnije rešenje. Ako nema ovlaživača, posuda sa vodom pored radijatora može malo da pomogne.

Presađivanje i zemljište

Presađivanje je stres za biljku, pa se obavlja u proleće, kada biljka kreće u rast. Mlade biljke se presađuju češće, odrasle ređe. Saksija ne treba da bude prevelika, jer se u prevelikoj zemlji voda zadržava i koren može da istruli. Na dno se stavlja drenaža. Zemljište treba da bude rastresito i prilagođeno vrsti. Za sukulente se koristi mešavina za kaktuse, za tropske biljke mešavina sa tresetom i perlitem, za cvetnice hranljiva zemlja. Ako se zemlja u saksiji zabeli, to može biti znak soli. Tada se gornji sloj zameni.

Posle presađivanja, biljka se zalije i drži u polusenci nekoliko dana. Ne prihranjuje se odmah. Ako je koren oštećen, oporavak može da potraje. Strpljenje je važno. Neke biljke, poput orhideja i ciklama, ne vole često presađivanje. Druge, poput fikusa i dracene, podnose ga bolje ako se radi pažljivo. Uvek treba sačuvati što više stare zemlje oko korena, osim ako je zemlja bolesna ili puna štetočina.

Najčešće greške u nezi sobnog cveća

Prva greška je preterano zalivanje. Druga je nedostatak svetlosti. Treća je suv vazduh zimi. Četvrta je promaja. Peta je često premeštanje biljaka. Šesta je prihrana bez mere. Sedma je upotreba hladne vode. Osma je saksija bez drenaže. Deveta je kupovina biljke koja nije prilagođena uslovima u stanu, kao što je slučaj sa cupressus vrstom. Deseta je nerealno očekivanje da će svaka biljka uspeti na svakom mestu.

Kada se pojavi problem, najbolje je prvo proveriti zemlju, svetlost, temperaturu i vlažnost. Zatim pogledati listove i koren. Često se uzrok nađe u jednom od osnovnih uslova. Ako se biljka oporavlja sporo, to je normalno. Neke biljke posle stresa izgledaju loše nedeljama, a onda u proleće krenu iznova. Ne treba odustajati prerano, ali ni uporno držati biljku u uslovima u kojima ne može da živi.

Zaključak

Nega sobnog cveća nije komplikovana ako se razumeju potrebe biljaka. Svaka vrsta ima svoj ritam. Cupressus traži svežinu i svetlost, kroton vlagu i toplotu, božićna zvezda mir i mrak za ponovno cvetanje, paprat vlažan vazduh, krasula suvu zemlju, dracena stabilnost, bambus čistu vodu, fikus svetlo bez promaje, orhideja prozračan supstrat, ciklama hladnije mesto, afričke ljubičice pažljivo zalivanje, muskatle sunce i prihranu, seflera toleranciju, spatifilum vlagu, a kalanhoa umerenost. Kada se ovi uslovi poštuju, biljke uzvraćaju lepotom, rastom i cvetanjem.

Najvažnije je posmatrati. Biljka sama pokazuje da li joj nešto nedostaje: po boji listova, položaju, brzini rasta i izgledu zemlje. Umesto da se svaki dan zaliva po navici, bolje je proveriti stanje. Umesto da se biljka često premešta, bolje joj je naći jedno dobro mesto. Umesto da se preteruje sa prihranom, bolje je dati manje i redovno. Uz malo znanja i strpljenja, sobno cveće može da bude zdravo, bujno i dugotrajno, čak i u stanu sa grejanjem. A ako neka vrsta, poput cupressus, zahteva uslove koje stan ne može da pruži, najbolje je izabrati biljku koja je za taj prostor stvorena.