Zašto je oblast bezbednosti na radu sve važnija

U poslednjih nekoliko godina, poslovi vezani za bezbednost na radu doživljavaju pravu renesansu. Sve veći broj kompanija, kako domaćih tako i stranih, prepoznaje važnost sistemskog pristupa zaštiti zaposlenih. Zakonska regulativa postaje sve stroža, a inspekcijski nadzor detaljniji. Upravo to stvara plodno tlo za razvoj karijere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Ono što je nekada bila sporedna delatnost kojom su se uglavnom bavili zaposleni unutar preduzeća kao dodatnom obavezom, danas prerasta u samostalnu, dobro plaćenu i izuzetno odgovornu profesiju. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje jasne obaveze poslodavaca, a između ostalog, svako pravno lice mora da ima imenovano lice koje se bavi ovim poslovima, bilo interno zaposleno ili angažovano putem licencirane agencije.

Ko može da se bavi poslovima bezbednosti i zdravlja na radu

Jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja na forumima i među kolegama jeste - da li je neophodan fakultet da bi se neko bavio bezbednošću i zdravlja na radu? Odgovor nije jednoznačan i zavisi od konkretnog konteksta.

Trenutno važeći zakon omogućava da stručni ispit polaže svako, bez obzira na stepen stručne spreme. Osoba sa završenom srednjom školom, medicinskom, gimnazijom ili tehničkom, može da pristupi polaganju i stekne zvanje lica za bezbednost i zdravlje na radu. Međutim, razlika postaje vidljiva kada se govori o radu u agencijama koje pružaju usluge iz ove oblasti. Za rad u agenciji neophodno je posedovati visoko obrazovanje, najmanje nivo osnovnih akademskih studija sa određenim brojem ESPB bodova, po pravilu sa tehničko-tehnoloških, medicinskih ili srodnih fakulteta.

U praksi to znači sledeće: lice sa srednjom stručnom spremom i položenim stručnim ispitom može da radi kao referent za bezbednost na radu u nekoj ustanovi, fabrici, domu zdravlja ili drugoj organizaciji. S druge strane, prednost fakultetski obrazovanih kandidata ogleda se u mogućnosti rada u agencijama, kao i u zauzimanju viših, menadžerskih pozicija u većim sistemima, posebno u međunarodnim kompanijama.

Kako izgleda stručni ispit - struktura i tok polaganja

Ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu organizuje Uprava za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu. Sprovodi se prema Pravilniku o programu i načinu polaganja stručnog ispita, a sastoji se iz više delova koji testiraju širok spektar znanja - od međunarodnih konvencija i domaćeg zakonodavstva, preko pravilnika o konkretnim merama zaštite, do izrade procene rizika za konkretno radno mesto.

Prvi deo - Međunarodni i domaći pravni okvir

Ovaj segment obuhvata pitanja iz Ustava Republike Srbije, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i međunarodnih konvencija i ugovora. Kandidati izvlače papirić sa tri pitanja i odgovaraju usmeno. Pitanja se kreću od definisanja osnovnih pojmova - šta je licenca, ko su preventivne mere, kako se organizuju poslovi bezbednosti na radu - do detalja iz Ugovora o osnivanju Evropske unije i relevantnih konvencija Međunarodne organizacije rada.

Drugi deo - Radno i socijalno pravo

Drugi deo pokriva Zakon o radu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju. Teme uključuju zasnivanje radnog odnosa, radno vreme, odmore, godišnje odmore, povredu na radu, profesionalna oboljenja, beneficirani radni staž, zabranu diskriminacije i mnoge druge. I ovde kandidat izvlači tri pitanja i odgovara usmeno pred komisijom.

Treći deo - Pismena izrada procene rizika

Ovo je srž ispita i deo koji zahteva najviše koncentracije. Kandidat dobija konkretno radno mesto - to može biti automehaničar, zavarivač, tesar, konobar, poljoprivredni radnik, traktorista, vodoinstalater, radnik na šivenju kože, pa čak i radnik na iskopavanju uglja u rudnicima. Zadatak je da se za dato radno mesto uradi kompletna procena rizika, koristeći odabranu metodologiju (najčešće Kinney metoda ili matrica 5x5).

Za izradu procene rizika na raspolaganju je dva sata. Ranije je bila dozvoljena sva literatura i laptop, ali su od nedavno pravila izmenjena - sada je dozvoljeno koristiti samo šifrarnik opasnosti i štetnosti, kao i listu sa metodologijom. Kandidat mora da pokaže razumevanje procesa rada, prepozna sve prisutne opasnosti i štetnosti, kvantifikuje nivo rizika, propiše adekvatne preventivne mere i sredstva lične zaštite, te na kraju donese zaključak o tome da li je radno mesto sa povećanim rizikom.

Četvrti deo - Pravilnici i posebne mere zaštite

Nakon pismenog dela sledi usmena odbrana pred komisijom koja se sastoji iz dva poddela. Prvi se odnosi na pravilnik o proceni rizika - kandidat brani svoju pismenu procenu, odgovara na pitanja o hijerarhiji procene rizika, obavezama poslodavca, podeli opasnosti i štetnosti, elementima mikroklime i drugim aspektima. Drugi poddeo pokriva pravilnike o konkretnim merama bezbednosti na radu - građevinski radovi, rad na visini, električna energija, buka i vibracije, biološke štetnosti, azbest, ručno prenošenje tereta, prva pomoć, rad sa ekranima i mnoge druge teme.

Ovo je po pravilu najteži deo ispita. Pitanja su konkretna, traže se brojevi, mere, definicije. Na primer, koje su granične i akcione vrednosti za buku i vibracije, koliko luksa treba da iznosi osvetljenje na gradilištu, šta sadrži prijava radova, koja je oprema za rad u eksplozivnim atmosferama i slično. Komisija ume da postavi i veliki broj potpitanja, ponekad i preko dvadeset, u zavisnosti od toga kako kandidat odgovara.

Peti deo - Usmena odbrana procene rizika i zakonodavstva

Poslednji segment spaja znanja iz svih prethodnih delova. Ispituje se razumevanje Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, uloga inspekcije, obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu, kao i konkretna pitanja iz procene rizika. Kandidat mora da pokaže sposobnost sistemskog razmišljanja i povezivanja različitih oblasti.

Kako se pripremiti - literatura, konsultacije i obuke

Priprema za stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu ozbiljan je poduhvat koji zahteva sistematičnost, disciplinu i dosta vremena. Iskustva ljudi koji su položili ispit ukazuju na to da je optimalan period pripreme između dva i tri meseca, uz svakodnevno učenje od nekoliko sati.

Osnovna literatura obuhvata:

• Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu sa svim izmenama i dopunama
• Zbirku propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
• Zakon o radu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju
• Pravilnik o programu i načinu polaganja stručnog ispita
• Sve relevantne pravilnike - od onih koji se odnose na građevinske radove, preko električne energije, buke i vibracija, do pravilnika o preventivnim merama za mlade, trudnice i porodilje
• Međunarodne konvencije i ugovore o osnivanju Evropske unije

Pored zvanične literature, mnogo kandidata koristi i skripte koje su sastavili iskusni predavači. Skripte su koristan alat jer sistematizuju ogromnu količinu gradiva i ukazuju na najvažnije tačke, ali one nisu dovoljne same po sebi. Komisija je vremenom naučila da kandidati često uče isključivo iz skripti, pa ume da postavi pitanja koja se tamo ne nalaze. Zato je neophodno detaljno proučiti i originalne pravilnike i zakone.

Konsultacije i pripremne obuke organizuju različite firme i pojedinci. Neki od poznatih predavača u ovoj oblasti redovno drže višenedeljne kurseve. Iskustva polaznika su podeljena - nekima je obuka znatno olakšala razumevanje gradiva i dala jasniju sliku o tome šta se na ispitu očekuje, dok drugi smatraju da samostalna priprema, uz dobru literaturu, može biti sasvim dovoljna. Ono što je nesporno jeste da prisustvovanje polaganju u svojstvu slušaoca (što je i dalje moguće) daje dragocen uvid u dinamiku ispita i tip pitanja koja se postavljaju.

Koliko košta polaganje i kako se prijaviti

Troškovi polaganja stručnog ispita se sastoje od takse i naknade za sam ispit. Cena ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu (takozvani prvi ispit) iznosi oko 12.500 dinara, u zavisnosti od aktuelnog cenovnika. Postoji i drugi, zaseban ispit za odgovorno lice za pregled i proveru opreme za rad i ispitivanje uslova radne okoline, koji je nešto skuplji i košta oko 15.000 dinara. Na ove iznose dodaju se i administrativne takse.

Prijava se podnosi Upravi za bezbednost i zdravlje na radu. Nakon podnošenja prijave i uplate, kandidat dobija poziv za polaganje najmanje petnaest dana pre zakazanog termina. Termini se organizuju u zavisnosti od broja prijavljenih - nekada se čeka mesec dana, nekada dva do tri meseca. Polaganje se održava vikendom, najčešće subotom i nedeljom, u prostorijama Ministarstva u Beogradu.

Iskustva sa ispita - šta očekivati i kako se ponašati

Ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu traje ceo dan, ponekad i do šest ili više sati. Kandidati se prozivaju po azbučnom redu prezimena i ulaze u kancelarije u grupama. Prvi i drugi deo se smatraju lakšim - tu komisija najčešće traži kratke, konkretne odgovore, uz mogućnost pomoći ili sugestije ukoliko kandidat zapne.

Situacija se menja na pravilnicima. Tu komisija, naročito pojedini ispitivači, ume da bude izuzetno detaljna i stroga. Pitanja su precizna, traže se nabrajanja, brojčane vrednosti i definicije od reči do reči. Nema mnogo prostora za improvizaciju - ili znate ili ne znate. Prolaznost na prva dva dela je visoka, često i preko osamdeset odsto, dok na pravilnicima i proceni rizika prolazi otprilike trećina kandidata.

Psihološka priprema je podjednako važna kao i znanje. Trema može da blokira i najbolje pripremljenog kandidata. Saveti iskusnijih su zato dragoceni: ostanite smireni, razmišljajte logički, povezujte delove gradiva i ne dozvolite da vas pritisak savlada. Ako komisija vidi da kandidat zaista razume suštinu, spremnija je da pomogne nego što se to na prvi pogled čini.

Radno iskustvo i licenca - šta posle ispita

Nakon položenog stručnog ispita, lice za bezbednost i zdravlje na radu može odmah da počne da radi u nekoj ustanovi ili preduzeću. Međutim, da bi neko mogao da radi u agenciji koja pruža usluge iz ove oblasti, potrebna je i licenca. Licenca se stiče nakon dodatnog ispita i podrazumeva određeno radno iskustvo u struct (obično dve do tri godine), kao i visoko obrazovanje.

Razlika između rada kao fizičko lice za jednu firmu i rada u agenciji je značajna. Fizičko lice može da bude angažovano interno, u jednoj kompaniji, i tu obavlja sve poslove u vezi sa bezbednošću i zdravlja na radu. Agencije, s druge strane, pokrivaju veći broj klijenata, što znači više terenskog rada, više administracije, ali i veću zaradu. Takođe, agencije moraju da poseduju licencu za rad, što je dodatni nivo regulacije.

Tržište rada - da li ima posla i koliko je plaćeno

Odgovor na pitanje da li ima posla u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu je ubedljivo potvrdan. Potražnja za kvalifikovanim licima raste iz godine u godinu. Razlog je jednostavan - zakonska obaveza postojanja ovakvog lica u svakom pravnom subjektu stvara konstantnu potrebu, a broj kvalifikovanih kadrova još uvek nije dovoljan da zadovolji tržište.

Što se tiče plata, situacija je raznolika. Lice za bezbednost na radu u manjoj domaćoj firmi može očekivati platu u rangu republičkog proseka ili nešto više. Srednje i velike kompanije, posebno strane, plaćaju znatno bolje. Plate u međunarodnim korporacijama, na pozicijama menadžera za bezbednost i zdravlje na radu, mogu da dosegnu i nekoliko hiljada evra, ali to su pozicije koje zahtevaju višegodišnje iskustvo, visoko obrazovanje i često dodatne međunarodne sertifikate.

Agencije su posebna priča - tu zarada zavisi od broja klijenata, obima posla i reputacije. Neki stručnjaci u ovoj oblasti rade kao samostalni konsultanti i ostvaruju vrlo dobre prihode. Važno je, međutim, napomenuti da ovo nije posao za nekoga ko traži lagodnu rutinu bez odgovornosti. Odgovornost lica za bezbednost i zdravlje na radu je velika, uključujući i krivičnu, u slučaju teških povreda ili smrtnih ishoda na radu.

Promene u zakonodavstvu i trendovi

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji je u poslednjim godinama pretrpela značajne izmene. Novi pravilnici su doneti, stari su dopunjeni ili izmenjeni. Uvedeni su pravilnici o preventivnim merama za mlade, za trudnice i porodilje, o izlaganju elektromagnetskom polju. Neki stari pravilnici, poput onog o šumarstvu, su izbačeni iz programa. Sve ovo zahteva od kandidata da prate aktuelne propise i da ne uče iz zastarele literature.

Jedan od trendova koji se može uočiti jeste postepeno pooštravanje uslova za bavljenje ovom profesijom. Dok je ranije praktično svako mogao da polaže stručni ispit, sada se sve više govori o potrebi da to budu isključivo lica sa odgovarajućim tehničkim obrazovanjem. Iako takva odredba još nije na snazi, tendencija jasno ukazuje na to da će ubuduće fakultetsko obrazovanje biti sve važniji preduslov za napredovanje u ovoj karijeri.

Najčešće zablude i korisni saveti

Jedna od najčešćih zabluda je da je ispit iz bezbednosti na radu lak i da se može spremiti za nekoliko nedelja. Iako postoje primeri ljudi koji su položili sa svega dve nedelje intenzivnog učenja, to su pre izuzeci nego pravilo. Većina kandidata potvrđuje da ispit nije naivan i da zahteva ozbiljnu pripremu.

Druga zabluda je da su kaznene odredbe iz zakona ključne za polaganje - one se retko pitaju, i to uglavnom okvirno. Komisiju mnogo više zanimaju konkretna znanja o merama bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim rešenjima i sposobnost logičkog zaključivanja.

Evo nekoliko praktičnih saveta za buduće kandidate:

• Krenite na vreme. Ostavite sebi minimum dva do tri meseca za pripremu.
• Učite izvorne propise, ne samo skripte. Skripta je pomoćno sredstvo, a ne zamena za zakone i pravilnike.
• Prisustvujte polaganju kao slušalac pre nego što sami izađete na ispit.
• Pripremite se za pisanje procene rizika. Vežbajte na nekoliko različitih radnih mesta, koristeći metodologiju koja vam je najjasnija.
• Ne potcenjujte pravilnike. To je deo na kome se najviše pada.
• Radite na smanjenju treme. Vežbajte odgovaranje pred drugima, simulirajte ispitnu situaciju.
• Pratite izmene propisa do poslednjeg trenutka - zakonodavstvo se menja, a komisija prati aktuelno stanje.

Zaključak - vredi li ulagati u ovu karijeru

Odgovor je, za veliku većinu ljudi koji razmišljaju o ovoj profesiji, potvrdan. Bezbednost i zdravlje na radu je oblast koja raste, koja se sve više ceni i koja pruža solidne mogućnosti za zaposlenje i napredovanje. Bez obzira na to da li ste na početku karijere, u procesu prekvalifikacije ili već imate iskustva u nekoj srodnoj oblasti, stručni ispit za lice za bezbednost i zdravlje na radu može da vam otvori vrata ka stabilnom i perspektivnom zanimanju.

Naravno, potrebno je uložiti vreme, novac i trud. Samo polaganje ispita je tek početak - prava učenja i izazovi dolaze sa prvim radnim danom. Ali, ako ste spremni da se posvetite, da stalno pratite promene u zakonodavstvu i da svoj posao shvatate sa punom ozbiljnošću, karijera u oblasti bezbednosti na radu može biti jedna od najboljih odluka koje ste doneli.

Ono što posebno raduje jeste činjenica da se ova oblast sve više prepoznaje kao ključna za funkcionisanje svakog ozbiljnog poslovnog sistema. Ulaganje u bezbednošću i zdravlja na radu nije trošak, kako se to često pogrešno percipira, već investicija koja se višestruko vraća - kroz smanjenje povreda, povećanje produktivnosti, bolji imidž kompanije i, na kraju, očuvane ljudske živote.