Kako objaviti knjigu u Srbiji: od rukopisa do knjižare

Da li je teško objaviti knjigu u Srbiji?

Mnogo ljudi sanja o tome da napiše roman i ugleda ga na policama knjižara. Ipak, put od rukopisa do čitalaca gotovo uvek je duži i komplikovaniji nego što na prvi pogled izgleda. Iskustva brojnih autora pokazuju da se objavljivanje knjige u Srbiji ne svodi samo na talenat i inspiraciju - potrebno je proći kroz čitav niz praktičnih, često i birokratskih koraka. U ovom tekstu ćemo, bez imenovanja bilo kojih konkretnih ljudi ili izdavačkih kuća, sabrati najvažnije informacije: od toga kako funkcioniše saradnja sa izdavačem, preko mogućnosti samostalnog izdavanja, pa sve do toga da li se isplati osnivati sopstvenu agenciju za izdavaštvo.

Ako ste ikada pokušali da pronađete izdavača, verovatno ste se susreli sa zidom ćutanja ili sa cenama koje deluju previsoko. Istina je da je naći izdavača koji će prihvatiti rukopis nepoznatog autora približno teško kao dobiti sedmicu u loto izvlačenju. Ipak, to nije jedini put. Mnogi autori danas biraju da uzmu stvar u svoje ruke - registruju se kao pravno lice, nalaze štamparije, snalaze se sa distribucijom i grade čitalačku publiku kroz preporuku i sajtove koji objavljuju autorska izdanja. Hajde da pogledamo kako izgleda svaki od ovih puteva.

Tradicionalni put: potraga za izdavačem

Zamišljena slika je jednostavna: pošaljete rukopis, urednik ga pročita, oduševi se, i za nekoliko meseci vaša knjiga je u svim knjižarama. Nažalost, realnost je sasvim drugačija. Velike izdavačke kuće u Srbiji retko rizikuju sa neafirmisanim piscima. Ukoliko niste javna ličnost ili nemate snažnu preporuku, vaš rukopis će verovatno čekati dugo, a odgovor često nikada ne stiže. U mnogim slučajevima, čak i kada postoji interesovanje, izdavač će od autora tražiti da sam finansira troškove štampe i pripreme, dok će izdavačka kuća obezbediti samo svoje ime i distributivnu mrežu.

Kako izgleda takva saradnja? Kada knjiga dođe do knjižara, troškovi se raspoređuju na sledeći način: knjižara uzima približno 50% od maloprodajne cene. Od preostalog iznosa, izdavač zadržava svoj deo - koji je često i do 40%. To znači da autoru na kraju ostane svega desetak procenata. Ali računica se tu ne završava: autor je već platio lekturu, korekturu, prelom, dizajn korica, ISBN i CIP broj, a često i samu štampu. Zbog toga mnogi shvate da moraju još da doplate 13% ili više od svoje zarade samo da bi pokrili inicijalne troškove, a o zaradi gotovo da i ne može biti reči. Upravo ta računica - knjižara 50%, pa izdavač još 40%, te autor mora da doplati - obeshrabruje veliki broj ljudi.

Uz to, veliki izdavači uglavnom imaju popunjene godišnje planove i vrlo su selektivni. Rukopise koji nisu traženi često ne čitaju do kraja, a mnogi autori priznaju da su čekali odgovor mesecima, dok su drugi dobijali samo kratku poruku da je izdavački kapacitet za tu godinu popunjen. Zato nije iznenađujuće što se sve veći broj pisaca okreće samostalnom izdavaštvu, koje, iako zahtevnije, pruža veću kontrolu.

Samostalno izdavaštvo - autorska izdanja i šta ona znače

Kada autor odluči da objavi knjigu o svom trošku i pod svojim imenom, govorimo o autorskom izdanju. U tom slučaju, pisac preuzima ulogu izdavača: pronalazi štampariju, organizuje lekturu i prelom, dobija neophodne brojeve (ISBN, CIP) i na kraju štampa tiraž. Ovakav pristup omogućava potpunu slobodu u odabiru dizajna, vremenskom okviru, pa čak i u načinu prodaje. Međutim, pojavljuje se i ozbiljan problem: većina fizičkih lica ne može direktno da sarađuje sa knjižarama.

Knjižare posluju isključivo sa pravnim licima. Kada biste kao fizičko lice došli u knjižaru i ponudili svoju knjigu, prvo pitanje bi bilo: “Imate li firmu? Možete li da izdate otpremnicu i fakturu?” Bez toga, knjiga ne može da se nađe na rafovima. Zato mnogi autori svoja autorska izdanja prodaju na drugi način - putem interneta, preko sajtova koji objavljuju autorska izdanja, na promocijama, ili jednostavno preko preporuke. Jedan od puteva koji se često pominje u iskustvima jeste jedan sajt koji objavljuje i autorska izdanja - takve platforme omogućavaju da knjiga bude predstavljena publici, ali je prodaja najčešće ograničena jer veliki deo kupaca i dalje preferira da knjigu vidi i kupi u fizičkoj knjižari.

Da bi prevazišli ovaj problem, neki autori se odlučuju na sledeći korak - registraciju sopstvene agencije ili izdavačkog preduzeća. O tome ćemo detaljnije govoriti u nastavku.

Kako postati pravno lice: od preduzetnika do agencije za izdavaštvo

Ako želite da vaša knjiga bude dostupna u standardnim knjižarama i da je prodajete kao i svaki drugi izdavač, postoji rešenje: registrujte se kao pravno lice u Agenciji za privredne registre. Proces podrazumeva da postanete preduzetnik - odnosno, da osnujete agenciju za izdavaštvo. Iako na prvi pogled deluje zastrašujuće, sama registracija nije preskupa. U Agenciji za privredne registre (APR) potrebno je popuniti prijavu i platiti naknadu za registraciju preduzetnika, kao i naknadu za štampanje registracione prijave. Ukupni trošak se najčešće kreće ispod deset hiljada dinara, što je mnogo manje od onoga što bi vas koštalo plaćanje celog tiraža kroz komercijalnog izdavača.

Nakon registracije u APR-u, sledi odlazak u Poresku upravu gde se birate način oporezivanja - najčešće se autori opredeljuju za paušalno plaćanje poreza, ali je moguć i sistem PDV-a. Potom je neophodno izraditi pečat i otvoriti poslovni račun. Kao i svaki preduzetnik, moraćete da angažujete knjigovođu koji će voditi finansije, sastavljati uplatnice i prijemnice, te se brinuti o redovnom plaćanju obaveza. Država je tu rigorozna: mesečne obaveze stižu vrlo brzo i ne toleriše se kašnjenje, bez obzira na to da li ste prodali ijednu knjigu. Upravo na ovom koraku mnogi zastanu. Jedna od autorki koja je podelila svoje iskustvo opisala je kako je došla do faze registracije, ali je tada stala i nije se dalje raspitivala, jer je shvatila da otvaranje firme nosi ozbiljne tekuće troškove - knjigovođa, pečat, porezi, bankarske naknade - koji se moraju plaćati iz meseca u mesec.

Ipak, za one koji planiraju da izdaju više od jedne knjige ili da ozbiljno uđu u izdavaštvo, ovaj put može biti isplativ. Kada postanete pravno lice, više niste anonimno fizičko lice; sada možete ravnopravno da pregovarate sa knjižarama, izdajete otpremnice i fakture, a knjiga se može naći u distribuciji velikih lanaca. Dakle, umesto da čekate da vas pozove neki izdavač, vi praktično postajete izdavač i preuzimate sve rizike - ali i svu eventualnu zaradu.

Koliko sve to košta?

Cena štampe varira u zavisnosti od broja strana, vrste poveza, kvaliteta papira i tiraža. Za knjigu prosečnog obima (oko 200-250 strana), cene štampe za malu tiražu - recimo 300 primeraka - mogu se kretati od 500 do 1000 evra, u zavisnosti od štamparije i od toga da li plaćate i usluge preloma, lekture i dizajna. Ako angažujete izdavačku kuću da ona sve odradi, cena može značajno porasti, jer izdavač uračunava svoju maržu. Često se dešava da izdavač traži cifru od 80 do 100 hiljada dinara za tiraž od 500 primeraka, uz obećanje da će “sve biti pokriveno” - ali autor uglavnom ne vidi zaradu dok se tiraž ne proda.

Kada sami organizujete štampu i prodajete knjigu putem interneta ili na promocijama, možete proći znatno jeftinije. Primera radi, neki autori su uspeli da za 300-400 evra odštampaju nekoliko stotina primeraka i da ih postepeno prodaju. Međutim, tu se javlja začarani krug: bez knjižara, teško je doći do čitalaca; bez registracije, nema ulaska u knjižare; a sa registracijom dolaze fiksni troškovi. Zato je važno dobro izračunati sve troškove i realno proceniti očekivanu prodaju.

Zašto je marketing podjednako važan kao i pisanje

Bez obzira na to da li ste objavili knjigu preko velikog izdavača ili samostalno, bez ozbiljne promocije rezultat će biti skroman. Mnogi autori, čak i oni koje je objavila poznata kuća, žale se da izdavač gotovo ništa ne radi na reklami, osim što knjigu postavi na svoj sajt i stranicu na društvenim mrežama. Lično angažovanje autora postaje neminovnost. Organizovanje književnih večeri, učešće na tribinama, gostovanja u medijima - sve to zahteva vreme, veštine i često poznanstva.

Pisci sa više iskustva ističu da je upravo preporuka jedan od najmoćnijih alata. Kada čitalac čuje o knjizi od osobe kojoj veruje, veća je verovatnoća da će je potražiti. Internet platforme koje objavljuju autorska izdanja ili forumi na kojima se okupljaju ljubitelji knjiga mogu biti odlično mesto za početak. Ipak, treba imati na umu da je tržište prepuno naslova, pa je potrebno dosta truda da se izdvojite.

Alternativni putevi - štampa na zahtev i elektronska izdanja

Poslednjih godina sve je popularnija štampa na zahtev, koja omogućava da odštampate tačno onoliko primeraka koliko vam u datom trenutku treba, čime izbegavate velike početne troškove i skladištenje. Takođe, elektronske knjige (e‑book) i njihova distribucija preko međunarodnih platformi postaju sve dostupnije. Iako se tradicionalni autori često opiru digitalnoj formi, ona može biti odličan način da se plasirate i van granica Srbije i eventualno privučete pažnju stranih izdavača.

Zaštita autorskih prava i kako izbeći prevare

Pre slanja rukopisa bilo kome, mudro je razmisliti o zaštiti autorskih prava. Iako je delo automatski zaštićeno samim činom nastanka, u praksi se dešava da neki nesavesni pojedinci prisvoje tuđe ideje. Zato autori često svoje rukopise deponuju kod nadležnih institucija ili kod advokata pre nego što ih pošalju na konkurs. Isto tako, kada potpisujete ugovor sa izdavačem, obavezno proverite šta on predviđa: procenat od prodaje, broj autorskih primeraka, rokove, kao i način izveštavanja o prodaji. Bilo je slučajeva da autor ni ne zna koliko je knjiga zaista štampano i prodato.

Šta kažu iskustva drugih?

Iako ne možemo navoditi konkretna imena, iz brojnih neformalnih razgovora može se izvući nekoliko zajedničkih zaključaka. Prvo, većina pisaca koja je uspela da objavi knjigu, izdala ju je ili o sopstvenom trošku ili uz značajnu finansijsku podršku. Drugo, samo izdavanje je tek početak - prodaja i vidljivost su mnogo teži deo priče. Treće, oni koji su istrajali obično su uložili ogroman trud u ličnu promociju i strpljivo gradili svoju publiku godinama.

Neke osobe koje su podelile svoje puteve opisuju kako su nakon više meseci pokušaja uspeli da plasiraju knjigu u dve ili tri knjižare koje prihvataju autorska izdanja, dok su drugi odustali od ideje da se probijaju u Srbiji i okrenuli se inostranom tržištu. Zanimljivo je da gotovo svi ističu važnost toga da rukopis pre slanja bude profesionalno lektorisan i sređen - neuredan tekst odbija izdavače i čitaoce jednako brzo kao i loš sadržaj.

Zaključak: ne odustajte, ali budite realni

Napisati knjigu je stvaralački čin; objaviti je - to je već preduzetnički poduhvat. Ako nemate poznatu ličnost iza sebe, budite spremni na to da ćete morati da rešavate pitanja distribucije, računovodstva i prodaje - bilo da izaberete put preko izdavača, bilo da se odlučite da registrujete kao pravno lice u Agenciji za privredne registre, pa da kao preduzetnik osnujete agenciju za izdavaštvo sa svim pratećim obavezama - knjigovođa, pečat, uplatnice, prijemnice i sve što ide uz to. Saznanje da knjižara uzima 50% prodajne cene, a da morate još i da doplatite 13% ili više troškova, može delovati obeshrabrujuće, ali ne mora značiti kraj.

Ono što je najvažnije jeste da imate šta da kažete i da budete spremni da svoju knjigu branite i promovišete na svakom koraku. Iskustva pokazuju da preporuka i lični kontakt sa čitaocima i dalje vrede više od bilo kakve skupe kampanje. Ako ste tek na početku, informišite se o svim opcijama - od autorskih izdanja koja se prodaju preko specijalizovanih sajtova, do ozbiljnog osnivanja firme. Bez obzira na to koji put odaberete, pišite srcem, ali planirajte glavom. Tako će vaša knjiga dobiti najbolju šansu da ugleda svetlost dana i nađe put do onih koji je zaista žele pročitati.